PREDGOVOR

Dve hiljade godina hrišćanstva je ne samo prilika da se na adekvatan način - manifestacijama verskog, naučnog i kulturno-umetničkog sadržaja obeleži takav jubilej, već i prilika da se pokuša sagledati tu impozantnu prošlost i na njenoj osnovi, kao i poznavanju savremenih kretanja ljudskog društva - pogleda unapred, u budućnost. Nisu to nikakva proročanstva, čak ni futurološki zaključci, već obično i realno sagledavanje, koje podleže promašajima i greškama. 0 prošlosti hrišćanstva tokom dva milenijuma ima mnogo literature - ozbiljne i neozbiljne, naučne i diletantske, dobronamerne i zlonamerne, studiozne i pamfletske... 0 predviđanjima budućnosti hrišćanstva ima manje literature - više šarlatanske ili naučno-fantastične odnosno literarne, nego studiozne. Uostalom, svesni smo da ne možemo prodreti u tajne Božijeg znanja pa se i ne treba previše zadržavati oko tih predviđanja. Verujemo recima Isusa. A on je rekao da Crkvu neće nadvladati ni vrata adova (Mt. 16, 18). Prema tome, Crkva ili hrišćanstvo će postojati do kraja sveta. A da li će to biti „mikro" ili „mega" Crkva - uopšte nije bitno. Naime, Isus je rekao: „...kad sin čovečiji dođe, hoće li naći veru nazemlji" (Lk. 18, 8).

U mnoštvu literature koja se u ovoj godini bavi tim graničnim milenijumskim događajem, našli smo tekstove i iz velike, ali nama još uvek nedovoljno poznate Ukrajine, za koje smatramo da vrlo objektivno, ozbiljno i trezveno analiziraju hrišćanstvo u XX veku. Dva teksta potpisuju njihovi autori, treći je' anoniman. Uostalom, taj treći tekst je statistički pregled hrišćanstva na pragu III milenijuma, pa je to na neki način kolektivno delo, obrada i sinteza raznih podataka.

Ukrajina i Jugoslavija, posebno Vojvodina, imaju sličnosti u nekoliko nivoa. Jedan od njih je i religijski. Obadve su - multikonfesi-onalne. Prema podacima, koji se odnose na 1. januar 2000. godine, u Ukrajini je delovalo 88 verskih zajednica, od kojih samo pravoslav¬nih ima - devet. Tri su od njih velike: Ukrajinska Pravoslavna Crkva (Moskovski patrijarhat) ima 8490 parohija, 113 manastira (3396 monaha i monahinja), 15 školskih institucija (2179 redovnih i 1478 vanrednih slušaoca), 7122 episkopa, sveštenika i đakona, 2393 ne-deljnih škola i 7407, crkava te još 759 crkava u izgradnji. Ukrajinska Pravoslavna Crkva (Kijevski patrijarhat) ima 2491 parohiju, 17 manastira (87 monaha i monahinja), 15 školskih institucija (1359 redovnih i 290 vanrednih slušaoca), 1978 sveštenih lica, 704 nedeljnih škola, 1825 crkava i 217 u izgradnji. Ukrajinska Autokefalna Pravoslavna Crkva ima 989 parohija, 2 manastira i 2 monaha, 7 školskih zavoda sa 267 redovnih i 12 vanrednih slušaoca, 602 sveštena lica, 229 nedeljnih škola, 661 crkvu i još 103 u izgradnji. Osim ovih tri, u Ukrajini deluje još šest drugih Pravoslavnih Crkava: Ruska Pravo¬slavna Slobodna Crkva (zagranična), Ruska Pravoslavna Crkva, Drevna Pravoslavna Crkva, Nezavisne pravoslavne zajednice, Apokaliptička Pravoslavna Crkva te Grčke pravoslavne parohije. Ali, ni to nije sve. Osim spomenutih, tu su još tri: Ruska Pravoslavna Crkva starobredovaca (Bilokrinicka jerarhija),.Ruska Pravoslavna Crkva staroobredovaca (bespopovci) i Istinska Pravoslavna Crkva. Od većih Crkava u Ukrajini deluju još Ukrajinska Grkokatolička Crkva sa 3240 parohija, Rimokatolička Crkva sa 772 parohije, a odmah iza njih su baptisti, kojih u celoj Ukrajini ima oko 120.000.

Delatnost ovog velikog broja verskih zajednica u Ukrajini proučavaju dve institucije: Društvo religioznanaca i u okvirima Instituta za filozofiju Nacionalne Akademije Nauka Ukrajine - Odelenje reliogioznanstva. Ovo Udruženje i ovo Odelenje ne samo što proučavaju i prate religijske događaje i kretanja, već putem svojih glasila i posebnih publikacija informišu ukrajinsku javnost i objav¬ljuju rezultate svog rada. Odelenje religioznanstva Akademije Nauka Ukrajine izdaje bilten „Ukrajinsko religioznanstvo", a „Presa Ukrajine" izdaje mesečni naučno-popularni religioznanstveni časopis - „Ljudina i svit" („Covek i svet") Upravo iz tih publikacija, konkretno iz časopisa „Covek i svet", preuzimamo tekstove koje ovde objavljujemo. A i njihovi autori su iz tih krugova. Viktor Jelenski je glavni urednik časopisa „Covek i svet", a Aleksej Judin predaje na Koledžu sv. Tome Akvinskog u Moskvi i na Biblijsko-bogoslovskom institutu sv. ap. Andrije, takođe u Moskvi. Dodajmo još i to daje ovaj njegov rad, pre nego stoje bio objavljen u časopisu „Čovek i svet", bio objavljen na ruskom jeziku u almanahu „Dia-Logos. Religija i društvo" za 1997. godinu.

Ekumenska humanitarna organizacija u Novom Sadu, kao organizacija za dijakoniju, ovog puta služi ljudima na jedan drugačiji način. Nudi čoveku, našem čoveku, hrišćaninu svake od ovde prisutnih denominacija, ali i nehrišćanima - informaciju. Nadamo pe, ne poslednji put. Jer, ne živi čovek samo od hleba... Doduše, ova reč nije Božija reč, ali je reč o Bogu i o onima koji su Njegovi po Isusu Hristu (uporediMt. 4, 4).

Novi Sad, 10. 07. 2000.

Predgovor..............................................5

Hrišćanstvo i XX vek.....................................7

Katolicizam i pravoslavlje: znakovi vremena.................33

Hrišćanstvo na pragu trećeg milenijuma....................55-63